Koliko sme da bude teška školska torba? Upozorenje i detaljan vodič Gradskog zavoda za javno zdravlje
Dodajte Kurir u vaš Google izborGradski zavod za javno zdravlja Beograda ukazao je da su deca u školskom uzrastu svakodnevno izložena različitim opterećenjima, među kojima posebnu pažnju zaslužuje težina školske torbe, način njenog nošenja, dugotrajno sedenje, nepravilan položaj tela i nedovoljna fizička aktivnost.
Kako upozoravaju, ranac ne sme biti teži od 15 odsto telesne težine deteta, što znači da školska torba đaka prvaka od 20 kilograma ne sme da bude teža od tri kilograma.
- Pretežak ili nepravilno postavljen ranac može da dovede do zamora mišića, nelagodnosti i bolova u vratu, ramenima i leđima. Pokušavajući da održi ravnotežu, dete se može naginjati unapred, unazad ili u stranu, što dodatno opterećuje mišićno-koštani sistem i narušava pravilno držanje tela - upozorili su iz Gradskog zavoda za javno zdravlje.
Dodaju da i pored toga, teška školska torba nije dokazani neposredni uzrok skolioze i drugih trajnih deformiteta kičme već da je njihov nastanak složen i povezan sa brojnim faktorima.
Koliko bi školska torba trebalo da bude teška?
Torba sa svim knjigama, priborom, opremom, hranom i vodom treba da bude što lakša. Preporuka medicinskih stručnjaka, pre svega ortopeda i fizijatara, je da težina školske torbe sa školskim priborom i pratećom opremom treba da iznosi 5-10%, do maksimalno 15% telesne težine deteta. Ako je teža od toga ona štetno deluje na koštano-mišićni sistem i njegov razvoj, ističu iz Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograda.
Dodaju da je poželjno težiti donjoj granici i, kad god je moguće, zadržati težinu torbe od oko 10% telesne težine deteta. Međutim, u obzir treba uzeti i uzrast, telesnu građu, snagu, zdravstveno stanje, dužinu puta do škole i način kretanja.
- Na primer, dete telesne mase 25 kg trebalo bi da nosi torbu tešku oko 2,5 kg, a svakako ne težu od 3,75 kg. Ukoliko se dete muči da podigne ranac, naginje napred dok hoda ili se brzo zamara, teret treba smanjiti bez obzira na izmereni procenat - navodi se na sajtu Gradskog zavoda za javno zdravlje.
Najčešći deformiteti kod dece
Kao najčešće poremećaje držanja i deformiteta mišićno-koštanog sistema kod školske dece u Beogradu, na osnovu podataka sistematskih pregleda dece školskog uzrasta tokom školske 2023/2024. godine, Gradski zavod za javno zdravlje navodi deformitete stopala, loše držanje, deformitete kičmenog stuba i deformitete grudnog koša.
- Deformiteti stopala utvrđeni su kod 22,4% pregledane dece, dok je loše telesno držanje bilo prisutno kod 10,3% pregledane dece, pri čemu je ono izraženije kod dece srednjoškolskog uzrasta. Od deformiteta kičme najčešća je kifoza (krivljenje grudnog dela kičme unazad) sa zastupljenošću od 7%, dok je skolioza (bočno krivljenje kičmenog stuba) prisutna kod 5,2%, a lordoza (preterano krivljenje kičme unapred ili gubitak fiziološke zakrivljenosti) kod 0,4% pregledane dece. Deformiteti grudnog koša utvrđeni su kod oko 1,8% pregledane dece - navodi Gradski zavod.
Kako pravilno odabrati školsku torbu?
Stručnjaci iz Gradskog zavoda ukazuju da ranac treba da odgovara visini i telesnoj građi deteta, a da veći ranac nije nužno bolji, jer podstiče nošenje više nepotrebnih stvari.
Pri odabiru ranca treba obratiti pažnju i na sledeće:
- Prazan ranac treba da bude što lakši, ali dovoljno čvrst da zadrži oblik.
- Gornja ivica ne bi trebalo da bude iznad ramena, a donja bi trebalo da se nalazi u visini struka ili nekoliko centimetara iznad njega.
- Ranac ne treba da bude širi od trupa deteta.
- Treba da ima dve široke, podesive i adekvatno postavljene naramenice kako bi se težina podjednako rasporedila na oba ramena.
- Poželjna su ojačana leđa koja štite dete od pritiska tvrdih i oštrih predmeta.
- Grudni i pojasni kaiš pomažu da ranac ostane uz telo i da se teret ravnomernije rasporedi.
- Više pregrada olakšava pravilan raspored sadržaja i sprečava njegovo pomeranje.
- Reflektujući elementi doprinose boljoj uočljivosti deteta u saobraćaju, naročito pri smanjenoj vidljivosti.
Kako pravilno spakovati ranac?
Težina ranca ne zavisi samo od knjiga. Na ukupnu težinu utiču i pernica, sveske tvrdog poveza, flašica vode, užina, sportska oprema, elektronski uređaji i predmeti koji su ostali od prethodnih dana.
Zato je važno: nositi samo knjige, sveske i pribor koji su potrebni samo za taj dan; najteže predmete postaviti u pregradu najbližu leđima; sadržaj rasporediti ravnomerno, kako se ne bi pomerao tokom hoda; koristiti sveske mekih korica i lakši školski pribor, kada je to moguće; flašicu vode i druge predmete rasporediti tako da ne opterećuju samo jednu stranu; najmanje jednom nedeljno pregledati i ukloniti nepotrebne stvari iz torbe; spakovati torbu prema rasporedu časova za naredni dan.
Kako pravilno nositi i podizati školsku torbu/ranac?
Ranac se uvek nosi na oba ramena. Nošenje preko jednog ramena dovodi do neravnomernog opterećenja i naginjanja tela u stranu, upozorili su iz Gradskog zavoda za javno zdravlje.
Naramenice treba podesiti tako da:
- ranac prileže uz leđa i ne klati se tokom hoda;
- teret bude postavljen visoko i blizu središnje linije tela;
- naramenice ne stežu i ne ostavljaju tragove na ramenima;
- dete može uspravno i nesmetano da hoda.
Pri podizanju torbe/ranca sa poda dete treba da savije kolena, priđe torbi i podigne je snagom nogu, bez naglog savijanja i uvrtanja u struku. Ranac ne treba nositi tokom vožnje u automobilu ili drugom vozilu jer može ometati pravilno postavljanje sigurnosnog pojasa.
Da li su torbe sa točkićima dobro rešenje?
Torbe sa točkićima mogu smanjiti opterećenje leđa kada dete mora da prenosi težak sadržaj na ravnoj i prohodnoj površini. Međutim, nisu uvek praktične: povlačenje samo jednom rukom može neravnomerno opteretiti rame i trup, dok točkovi i produžena ručka povećavaju težinu same torbe. One mogu nositi i veći rizik od saplitanja u gužvi, na neravnom terenu i stepenicama.
Umesto da se torbe sa točkićima bezuslovno preporučuju ili isključuju izbor treba prilagoditi uslovima u školi, putu koji dete prelazi i njegovim individualnim potrebama.
Kako prepoznati da je ranac pretežak?
Ranac je verovatno pretežak ili nepravilno podešen ako dete: ne može samostalno i lako da ga podigne i stavi na ramena; pri hodu se naginje ka napred, ka nazad ili u stranu; brzo se zamara ili zadiše nakon kratkog hoda; oseća bol ili ukočenost u vratu, ramenima ili leđima; ima trnjenje, slabost ili gubitak osećaja u rukama; ima crvenilo ili tragove na ramenima; menja način hoda ili izbegava nošenje torbe; žali se da je torba teška ili neudobna.
Bol koji traje, ponavlja se, budi dete noću, praćen je slabošću, trnjenjem, promenom hoda ili vidljivom asimetrijom ramena i leđa zahteva pregled izabranog pedijatra, koji će proceniti da li je potrebno dalje ispitivanje.
Preporuke Gradskog zavoda školama i nastavnicima:
Gradski zavod za javno zdravlje Beograda navodi da su za rešenje problema teških školskih torbi neophodne i organizacione mere u školskoj sredini. U to spada obezbeđivanje ormarića ili drugog prostora za ostavljanje dela udžbenika i pribora i precizno i blagovremeno obaveštavati učenike šta treba da ponesu narednog dana.
Kako bi se deci olakšalo nošenje školskih torbi, Gradski zavod školama i nastavnicima preporučuje i sledeće:
- izbegavati zahtev da učenici istovremeno nose više nepotrebnih udžbenika i pratećih materijala;
- preporučivati sveske mekih korica i manjeg formata kada je to moguće;
- koordinisati raspored časova i potrebnog materijala kako bi se smanjilo dnevno opterećenje;
- omogućiti da deo nastavnog materijala ostane u učionici;
- promišljeno koristiti elektronske sadržaje, uz vođenje računa o vremenu pred ekranom, pravilnom položaju tela i prekidima dugotrajnog sedenja;
- organizovati edukaciju učenika i roditelja o pravilnom pakovanju, podizanju i nošenju ranca i adekvatnoj fizičkoj aktivnosti;
- posebnu pažnju posvetiti deci koja pešače duže do škole i deci sa već postojećim zdravstvenim tegobama.
Iz Gradskog zavoda za javno zdravlje ističu i to da se prevencija mišićno-koštanih tegoba ne završava izborom dobrog ranca, a da redovna fizička aktivnost jača mišiće leđa, stomaka i ramenog pojasa, poboljšava ravnotežu, koordinaciju i držanje tela.
- Decu treba podsticati na svakodnevno kretanje, aktivnu igru, pešačenje, vožnju bicikla, sport i druge aktivnosti prilagođene njihovom uzrastu, sposobnostima i zdravstvenom stanju. Fizička aktivnost ne može da 'poništi' posledice svakodnevnog nošenja preteške torbe, ali predstavlja važan deo sveobuhvatne brige o pravilnom rastu i razvoju - istakli su.